ŠTO JE DOBAR SANJASIN?

Jednom u Darshanu čuo sam da kažete posjetitelju da će biti dobar sanjasin. 
Što je dobar sanjasin?

Prvo, što je sannjasin? Sannjasin je onaj koji je shvatio uzaludnost takozvanog svjetovnog života. Sanjasin je onaj koji je razumio jednu stvar - da se nešto mora učiniti odmah u vezi njegovog vlastitog bića. Ako nastavi ploviti na stari način, izgubit će cijelu priliku ovog života. Sanjasin je onaj koji je postao svijestan da je do sada živio pogrešno, da je išao u pogrešnom pravcu; da se previše brinuo za stvari, ne baveći se samim sobom, previše se bavio svjetskim ugledom i moćima a nije se brinuo o tome tko je on.

Sanjasin je onaj koji se okreće prema sebi, "parabvrutti". Sanjasin je čudo - energija se kreće natrag prema sebi.Obično, energija se kreće od vas - prema stvarima, ciljevima, u svijet. Energija se kreće od vas, stoga se osjećate prazno. Energija odlazi, nikad se ne vraća; i dalje bacate energiju. Malo pomalo se osjećate rasprodani, frustrirani. Ništa se ne vraća. Počinjete se osjećati prazno. Energija svakodnevno izlazi - a onda dolazi i smrt. Smrt nije ništa drugo nego da ste iscrpljeni i potrošeni. Najveće čudo u životu jest razumjeti ovo i okrenuti energiju prema domu. To je okretanje unutra. Ovo okretanje unutra, parabvrutti, je sannyas.Nije da odlaziš iz svijeta. Živiš u svijetu - nema potrebe ništa ostaviti, niti ići bilo gdje drugdje. Živiš u svijetu, ali na sasvim drugačiji način. Sada živite u svijetu, ali ostanete usredotočeni na sebe; energija se vraća prema sebi.

Vi više ne idete van: idete unutra. Naravno, postajete bazen energije, rezervoar, a energija je užitak, obična radost. Samo energija je tu, prelijepa, i vi uživate, i možete je podijeliti, možete je podijeliti s ljubavlju. Ovo je razlika. Ako stavite svoju energiju u pohlepu, nikada se ne vraća; ako je stavite u ljubav, ona se vraća tisuću puta. Ako stavite svoju energiju u ljutnju, nikada se ne vraća. Ostavlja vas praznim, iscrpljenim, istroåenim. Ako iskoristite svoju energiju u suosjećanju, vraća se tisuću puta.Sad ću vam reći što je dobar sannjasin. Ne mislim na moralni ili nemoralni sannjasin. Moja riječ "dobar" nema nikakve veze s moralnošću. To je nešto vezano uz ono što Buda zove Aes Dhammo Sanantano, što Buda naziva vječnim zakonom života.

Dobar čovjek je onaj koji ima razumijevanje.
Dobar je čovjek pozoran, svijestan - to je sve.Svijest je jedina vrijednost za mene - sve ostalo je besmisleno. Svijest je jedina vrijednost za mene. Dakle, kad kažem dobar sannjasin, mislim sannjasin koji je svijestan. Naravno, kada ste svijesni, ponašate se prema zakonu, temeljnom zakonu. Kad niste svijesni, nastavljate uništavati sebe - nastavljate se ponašati samoubilački.Ako se ponašate prema temeljnom zakonu, strahovito ćete se obogatiti. Vaš će život postati bogatiji i bogatiji svaki trenutak. Postat ćeš kralj. Ti možeš ostati prosjak u vanjskom svijetu, ali postat ćeš kralj, vrhunac unutarnjeg bogatstva. Ono što Isus naziva Kraljevstvo Božje bit će u vama. Postat ćete kralj kraljevstva koje je u vama. Ali potrebno je više svijesti.

Nemojte me pogrešno shvatiti. Kad kažem dobar sannjasin, ne upotrebljavam tu riječ ni u jednom moralističkom smislu. Koristim ga više u temeljnijem smislu, jer za mene je moralno samo nus-proizvod svijesti, a nemoral je sjena nesvjesnosti. Ne bavim se sjenama i nus-proizvodima; Ja se bavim temeljnim, bitnim. Budi svjestan i bit ćeš dobar; budi nesvjestan i bit ćeš loš.

Čuo sam malu anegdotu ...
Stari poljodjelac gledao je svog mladog sina Luku, kako pali fitilj fenjera prije večernjeg izlaska."Za što je svjetiljka?" Upitao je.Njegov sin je odgovorio ležerno: "Idem na udvaranje tata, ne brini, platiti ću za ulje.""Kvragu!", rekao je otac, "Kad sam išao na udvaranje, nikad nisam nosio svjetiljku, sine.""To se vidi", odgovorio je. "Pogledaj što si dobio!"

Ako ne uzmete svjetiljku svijesti sa sobom, stvorit ćete pakao oko sebe. Upalite svjetiljku kamo god idete - udvaranje , ne udvaranje, to nije bitno. Gdje god idete, što god radite, uvijek to radite u unutarnjem svjetlu, sa svijesću.I nemojte se brinuti o moralnostima - o konceptima, o onome što je dobro i što je loše. Dobro slijedi vaše unutarnje svjetlo baš kao sjena. Vodite brigu o unutarnjem svjetlu. To je ono što je meditacija - da postanete budni.

 Uživajte u istom životu, samo promijenite budnost - učinite je intenzivnijom. Jedite istu hranu, idite na isti put, živite u istoj kući, budite s istom ženom i djecom, ali budite potpuno drugačiji iznutra. Budite pozorni! Šetnja istim putem, ali sa svjesnošću. Ako postanete svijesni, iznenada put nije više isti jer vi niste više isti.Ako ste svijesni, ista hranu nije ista, jer vi niste isti, ista žena nije ista, jer vi niste isti. Sve se mijenja s vašom unutarnjom promjenom.

Ako se netko promijeni iznutra, vanjsko se potpuno promjeni. Moja definicija svijeta je ovo - mora da živite u dubokoj unutarnjoj tami, odatle svijet. Ako upalite svoju unutarnju svjetiljku, iznenada svijet nestaje, i samo je Bog. Svijet i Bog nisu dvije stvari nego dvije percepcije iste energije. Ako niste svijesni, čini se da vam je energija kao svijet, Samsara; ako ste budni, ista energija se pojavljuje kao Bog. Cijela stvar ovisi o vašoj unutarnjoj svijesti ili nesvijesti. To je jedina promjena, jedina preobrazba, jedina revolucija koju treba napraviti.

Izvor:Osho - Ancient Music in the Pines #6, februar, 1977

Prevela: Zora Novak

TO JE TVOJ PUT_RADI TO ŠTO VOLIŠ

Voljeni Osho,
Čini se da sam tako dugo vremena tako nesvjesna, vrlo nesvjesna
i samo jednostavno uključena u život i volim ga živjeti.

Kada govoriš o potpunosti i intenzitetu traženja,
i kako zapravo ništa drugo nije važno,
i koliko je važno ne dopustiti da išta bude smetnja,
 bojim se da to nikada neću uspjeti.
I ja osjećam u svom srcu da ništa drugo nije važno,
ali ne živim u toj svijesti sve vrijeme i u svakoj situaciji.

Da li bi bilo dobro za mene da pokušam dovesti tu svijest
 u svaki pojedini trenutak, uvijek,
čak i ako to zahtijeva intenzivan napor?
 Ako ti osjećaš da je to dobro za mene, ja ću pokušati ,
iako neznam da li to mogu izvesti,
a bojim se da bi mogla izgubiti svaku radost,
i spontanost kao i jednostavnost da samo živim.

Maitri,

to pitanje je značajno za sve. Zato govorim tolikim ljudima - ne samo onima koji su prisutni ovdje, nego i onim milijunima koji nisu prisutni ovdje, ali će ćuti ili čitati moje riječi.

To postaje vrlo težak posao, jer ljudi su različiti na mnogo načina. A sigurno ne postoje dvije osobe koje su iste. I opasnost je da možete početi raditi nešto što nije namijenjeno za vas.

Jednostavan kriterij treba imati na umu: sve štogod osjećate dobro za vas - blaženo, mirno, spontano, događanje samo od sebe - to je vaš put.

Ali moram govoriti također ljudima za koje nije ništa spontano, za koje je najteža stvar da se opuste, za koje je najteža stvar samo sjediti i ne raditi ništa. Oni također trebaju svaku pomoć. Njima kažem, "Živite s totalnim intenzitetom, s totalnim naporima" - jer to je najjednostavnija stvar za njih. I što god je lako blizu je istini.

Maitri,
za tebe to ne bi bila najlakša stvar. Ti bi trebala činiti napor protiv sebe; to ne bi bilo prirodno, to ne bi bilo spontano. Ti bi se prisiljavala, a to bi uništilo svu ljepotu i mir i tišinu koju već osjećaš.

Ako osjećaš tišinu, mir, lijepu energiju kroz spontanost, kroz opuštanje, i otpuštanje, onda je to tvoj način. Svatko mora otkriti ono što je blizu njegovom srcu.

Govorim za mnoge ljude raznih vrsta.

Morate saznati što je pravo za vas. Ako počnete raditi sve što ja kažem, naći ćete se u zbrci. Činite jednostavno ono što vam srce podržava. A srce nikad nije u pogrešnom, upamtite. Um može biti u pravu, može biti u krivu. Srce je uvijek u pravu, i ne dolazi u pitanje a bude u krivu.

Dakle, kad god ti se srce osjeća ugodno s nečim, idi s tim - do dna. Onda se ne osvrći natrag i ne brini o tome što drugi rade. Pusti ih da rade svoj posao; ti radi svoj.

Zato jer su religije u prošlosti naglašavale samo jednu metodu, naravno, ta religija je postala samo za jednu vrstu ljudi. I zbog toga postoje tri stotine religija na zemlji.

A ja želim samo jednu religioznost.

Sve te tri stotine religija imaju neku vrstu istine i neku vrstu njihove valjanosti . No, one su specijalizacije određene metode, koja se primjenjuju na određene ljude - i to je učinilo cijeli svijet nereligioznim.

Na primjer, trud je način za Mahaviru. Čak samo spomenuti riječi "pusti-neka -ide", znači podržati lijenost. "Mahavira" nije njegovo ime; njegovo ime je Vardhamana. Zovu ga  Mahavira jer je njegov stav i pristup bio, da istina mora biti osvojena. To nije ljubav, to je rat. I Mahavira je pobijedio u tom ratu; to je razlog zašto ga se naziva veliki ratnik. "Mahavira" je veliki ratnik.

Sada, to stvara probleme. Njegova metoda je prikladna samo za određene vrste osoba - tipa ratnika. No, zbog njegovog učenja, njegovih sljedbenici - koji su svi došli iz  'kšatrija', ratničke kaste u Indiji - morali su da odbace svoju profesiju ratnika, jer to je nasilje.

Sada su bili u nevolji - što učiniti? Oni ne mogu biti brahmani jer bramana se rađa kao takav. Vi ne možete postati brahmana proučavanjem ili da ne radite ništa, ne postoji takav način. Brahmana se samo rađa, ne može se nekoga pretvoriti u brahmana.
Dakle, ti ljudi ne mogu biti brahmani. Ti ljudi ne mogu biti šudre (radnička kasta), ne mogu biti nedodirljivi, jer su iz visoke Hindu kaste , koja je odmah slijedeća do brahmana. Oni su imali svoj ponos. 

Jedini način za njih je bio da postanu poduzetnici. Dakle, svi Đaini u Indiji su poslovni ljudi. Nisu mogli postati zemljoradnici, vrtlari, jer u uzgoju ili u vrtu bi morali rezati drveće - a to je nasilje, jer drveće ima život. Dakle, sva ostala područja su odbačena. 

A ovi poslovni ljudi nisu obučavani kao Mahavira. On je bio je treniran u mladosti kao ratnik, kao borac, i on je doveo svoje borilačke kvalitete u njegovo traganje za istinom. Sada, ti poslovni ljudi nisu trenirani za borbu.

Ako netko dođe i kaže da se istina može kupiti, oni će biti spremni! Ali, "istina treba da se osvoji"? - to naprosto izgleda nedostižno. 'Osvojiti' ... to je izvan njihovog dosega.

Sve što mogu učiniti je obožavanje Mahavire. Dvadeset i pet stoljeća je prošlo, a Đaini nisu bili u stanju proizvesti drugog čovjek istog kalibra kao Mahavira. Koji je razlog?

On je predstavljao jednu vrstu, i propovijedao je za jednu vrstu, a to je nesreća da ljudi koji su ga slijedili nisu bili tog tipa i ne mogu biti tog tipa. Tako su ostali u limbu, ne mogu se maknuti bilo gdje.

Poslove, to mogu učiniti. I oni su stvorili najljepše hramove u Indiji, najljepše kipove. Obožavanje je to moglo činiti. No, boriti se? To jednostavno nije moguće.

Tako je čudna pojava ... učitelj kojeg su slijedili bio je drugačije vrste. Oni su bili impresionirani njegovom jedinstvenom kvalitetom, on je bio čovjek od čelika. No, njegovi sljedbenici ga mogu jednostavno hvaliti, oni ne mogu činiti ono što im je učitelj činio. A to nije samo sa Đainima, ovo je situacija sa svakom religijom.

I nema potrebe da vaše dijete bude istog tipa kao i vi. No, nekom nesrećom smo prihvatili ideju da religija dolazi s rođenjem. To je jednostavno glupo.To je kao da liječnički sin postane liječnik jer mu je otac bio liječnik. On ne mora ići na medicinski fakultet - što je potrebno? A ako je još i sin liječnika čija supruga je također liječnik, onda nije u pitanju- u svojoj samoj krvi i kostima on je rođeni liječnik, on ne treba certifikat.

Dobro je da ne radimo to.

Ali u religiji smo to radili.

Vidio sam ljude koji su rođeni u religiju gdje obožavanje nije dopušteno. To nije za predane tipove, ali je osoba bila predani tip.
Netko je tip koji lako može ići  s negativnim pristupom, a za nekog drugog negativan pristup je jednostavno nemoguć; osim ako je tu nešto pozitivno, on ne može poduzeti ni jedan korak.

Moja sugestija je da religija ne bi trebala biti nešto određeno rođenjem; za religiju se treba odlučiti sama osoba prema svojim osjećajima. Gdje god se osoba osjeća dobro, da raste, gdje god se osjeća radosno, bez obzira gdje osjeća određenu magnetsku privlačnost, to je njezin put. Nije bitno da li je to religija u kojoj je čovjek rođen ili ne; bitno je da je to religija za koju je rođen.

Ali to je moguće samo ako je svatko oslobođen religijskog ropstva. Mi dopuštamo našoj djeci da se upoznaju sa svim vrstama religija, svim vrstama metoda. I ako im kažemo da osjete, da se kreću s različitim vrstama ljudi: " Idite u različite hramove, idite u različite škole, idite kod raznih učitelja, i osjetite svoj put." I gdje god se ono osjeća da je to njegova hrana, onda roditelji moraju da ga blagoslove da ide tim putem.

Nije važno ako se osjećate okrijepljeni u društvu islamskih Sufija, nije važno ako se osjećate okrijepljeni u društvu budističkih redovnika; cijelo pitanje bi trebalo biti odlučeno vašim vlastitim srcem.

A srce vas nikada ne vodi u krivo. Ako mu dopustite, ono će vam dati jasne naznake da ste na pravom putu. Mir, tišina, blaženstvo, blagoslov - sve će dolaziti sve više i više, a opseg će postati sve širi i širi.

Prijevod: Prem Kumari
Izvor: Osho_Beyond enlightenment #14, question 4.

16 Oct 1986, pm, in

ISCJELITELJ JE SAMO POSREDNIK

(sanjasin koji je iscjelitelj kaže: Želim postati bolji iscjelitelj, tako da budem od bolje pomoći ljudima)

​Iscjeljenje je jedna od najsuptilnijih dimenzija. 

​Suptilnost je u tome da iscjelitelj ne mora ništa da čini. Iscjelitelj zapravo ne iscjeljuje, jer on nije izvor djelovanja. Iscjeljenje se dešava preko njega, posredstvom njega. On treba jednostavno potpuno da zaboravi sebe.

Biti iscjelitelj - znači stvarno ne biti.

Što ste manje vi, tim je bolje za iscjeljenje. Što ste više vi, tim se više blokira protok. Iscjeljuje Bog, ili Cjelina, ili koje god ime želite. Cjelina je iscjelitelj.

Riječ "iscjeljenje" proizilazi iz istog korjena kao i riječ "cjelina". Sve te riječi: whole, health, healing, holy - cjelina, zdravlje, iscjeljenje, sveti (holistički) - sve imaju isti korjen.

Iscjeljenje znači sjedinjenje sa cjelinom. Biti bolesan znači biti odvojen od cjeline.

Bolestan čovjek je čovjek koji je jednostavno razvio blokade između sebe i cjeline, zato je veza prekinuta. Funkcija iscjelitelja je u tome da obnovi tu vezu. Međutim, kada kažem da je funkcija iscelitelja da obnovi tu vezu, nemam u vidu da iscjelitelj mora da uradi nešto. Iscjelitelj je samo posrednik. Sve čini Bog, božanstvenost, cjelina ... 

Dakle, ako stvarno želiš postati iscjelitelj, morat ćeš potpuno počiniti samoubojstvo. Moraš prihvatiti svoju prazninu. I to će postati tvoj posao: postati sve više i više prazan od sebe. Zato idi na pražnjenje sebe. Kako priroda ne voli vakuum, Bog također ne voli vakuum. Kada se isprazniš, s jedne strane ti izlaziš i s druge strane ulazi Bog. On mora zauzeti isti prostor koji si ti zauzimao. Isti prostor koji ego okupira, mora biti okupiran od Njega; tako ego i Bog ne mogu postojati zajedno u osobi.

I to je cijeli problem iscjeljivanja i cijela umjetnost - kako se poništiti, kako postati praznina. Ali to će se dogoditi .... Svatko može postati iscjelitelj. 

Iscjeljenje je nešto kao disanje; to je prirodno. Ako je neko bolestan, to znači da je izgubio sposobnost samo-iscjeljenja. Više ne osvješćuje svoj izvor iscjeljenja. Iscjelitelj mu pomaže da se ponovo priključi na taj izvor. To je isti izvor iz kojeg iscjelitelj crpi energiju, samo bolestan čovjek je zaboravio kako razumjeti taj jezik .

Iscjelitelj komunicira s cjelinom, zato je sposoban da bude posrednik. Iscjelitelj dodiruje tijelo bolesnika i postaje veza između njega i izvora. Pacijent je izgubio direktan kontakt sa izvorom, i sada se on indirektno spaja sa njim preko posrednika. Čim energija počne da teče, on se iscjeljuje.

A ako je iscjelitelj stvarno čovjek koji razumije ... Jer moguće je da postanete iscjelitelj i da nećete biti čovjek koji razumije. Postoje mnogi iscjelitelji koji to rade, ali ne znaju kako se to događa; oni ne znaju mehanizam toga. Ako još i razumijete , možete pomoći pacijentu da bude izliječen i da budete svjestan izvora odakle se iscjeljenje događa. Dakle, ne samo da se izliječio od sadašnjih bolesti, on je spriječio i buduće bolesti. Tada je iscjeljenje savršeno. Nije samo kurativno, već i preventivno. 

Iscjeljenje gotovo postaje iskustvo molitve, iskustvo Boga, ljubavi, cjeline.

Tako, samo budi ovdje i nekoliko dana nemoj raditi iscjeljivanje. Meditiraj nekoliko dana i jednostavno se prilagodi obitelji koja raste oko mene. A kad kažem da se prilagodiš, mislim da ne pokušavaš logično, intelektualno rasčlanjivati stvari. Sve što se ovdje događa, prihvati s dubokim povjerenjem. Jednostavno uskladi se s tim. Ne misli o tome jer razmišljanje je jedna od prepreka iscjelitelju. Zato počni ispuštati razmišljanje.

Ovdje jednostavno budi prazan. Budi poput malog djeteta koje se ne može raspravljati, koje nemože rezonirati; koje jednostavno prihvaća. Povjerenje dolazi prirodno djetetu. Jednostavno mi vjeruj i vjeruj ljudima ovdje, čak i ako je ponekad teško za razum da prihvati. 

Ali prihvaćanje je toliko vrijedno da se rezoniranje može ugušiti.

Dok god postoji izbor između prihvaćanja i rezoniranja, uvijek odaberi prihvaćanje. Malo pomalo vidjet ćeš da tvoj razum također počinje pomagati da prihvatiš. Jer kad rezoniranje uvidi da prihvaćaš sve, da nema razlike između "da" ili "ne" , tada razum postaje suosjećajan za tvoje povjerenje. A kad se unutar tebe susretnu razum i povjerenje, tvoj vlastiti sukob se prevazilazi.

Ovo će biti prvi korak za tvoju disciplinu da postaneš iscjelitelj.

Između razuma i povjerenja, ili između srca i uma, potreban je most, i to takav most da um postaje sekundaran, samo instrument srcu. Obično je um gospodar i srce mora slijediti. Tada možete postati liječnik, ali ne iscjelitelj. Možete postati terapeut, ali ne iscjelitelj. Terapija je dio znanosti; iscjeljenje je dio religije.

Zato možete postati čovjek medicine pomoću razuma, pomoću glave, ali ne i čovjek iscjeliteljske energije, jer to dolazi iz drugačijeg izvora, i cijela stvar se samo okrene obrnuto. Srce postaje gospodar a razum postaje samo sjena i saveznik. Zapamti ovu riječ.

Ne kažem da budeš protiv razuma, jer ako si protiv razuma, rascjep će se nastaviti i biti će kontinuirani sukob unutar tebe. Zato nemoj biti protiv razuma, samo budi za srce. Ako razum kaže nešto, poslušaj ga. Ako se protivi srcu, zanemari ga. Ne treba se boriti; samo ga ignoriraj i slijedi srce.

Malo pomalo vidjet ćeš da um dolazi bliže i bliže k srcu, jer će se um sada osjećati nepothranjen, izgladnio. Jednom kada um razumije - a on vrlo dobro shvaća da se situacija promijenila, srce je postalo središte pa je potrebno postati saveznik - onda surađuje. A kada um surađuje sa srcem i razum surađuje s tvojim povjerenjem, tvoj se rascjep premosti.

Kada nisi podijeljen, postao si prenosnik. U tvojoj nepodijeljenosti poduzeo si prvi korak da budeš iscjelitelj. Ovo će biti tvoja najdublja meditacija: slušaj srce. Osjećaj više, misli manje. Ako nastane neki sukob, moraš biti sa srcem. Moraš slušati taj osjećaj - koliko god iracionalan, apsurdan, čak lud. I učinit ću te velikim iscjeliteljem; nemoj se brinuti!

Učini nekoliko grupa ovdje. Intenziv Prosvjetljenja, bi bilo dobro.

(Sannyasin kaže: to sam učinio jednom u Engleskoj i nije bila moja šalica čaja).

Mm mm ... ne misli na to kao da nije tvoja šalica čaja. Uvijek misli da još nisi dostojan ove šalice čaja. Učini to ponovo i ovaj put učini to što je moguće potpunije. To je zen metoda i jako korisna.

Znam, za mnoge ljude izgleda kao prepreka. I za ljude koji su bili u novim terapijskim grupama - Encounter, Gestalt, Psychodrama ili sličnim grupama - to je vrlo teško i čini prepreku. Sve te grupe su vrlo nove i uklapaju se u zapadni um jer su grupe odnosa, izražavanja, pokreta, rada na tijelu, katarze. To se savršeno uklapa u zapadni um.

Ali grupa kao Intenziv Prosvjetljenja je istočna metoda.

Bavi se više sa ulaskom unutra nego izlaskom van. Putovanje je posve drukčije. Više se bavi tvojim originalnim licem, tko si, nego odrazom koji stvoriš u mislima drugih. Bavi se više tvojom najdubljom jezgrom bića kakva jeste u dubokoj izolaciji, a ne u odnosu. Dakle, nije katarzična. Nema veze s odnosom. Nije izražajna. Moraš ići unutra.

Moraš biti sam, sam i sam. Moraš tražiti točku, nevinu točku unutar tvog bića do koje se nikad prije nije putovalo. Nitko ne može ući tamo, osim tebe. I ti također možeš ući samo do određene mjere. Dođe momenat kada i ti ostaneš vani. Nešto uđe - ali ne ti. "Ja" je ostao pred vratima. Ti ulazitš kao energija, bezimena, bezoblična , ali ne kao što si poznavao sebe. Cijeli tvoj identitet je izgubljen. Cijela tvoja adresa više nije tamo. Ne znaš tko si. Ti ulaziš samo kada ne znaš tko si. Onda se nađeš iznenada u svetištu i znaš tko si. Ali ovo nema nikakve veze s tvojim prethodnim identitetom.

Dakle, to je drugačija metoda, ali želio bih da to uradiš - i radi jako koliko god možeš.

Prevela: Zora Novak

Izvor:

Darshan diaries,

Beloved of My Heart, ch ,19 -Learn to Become a Void 

21 May 1976 pm in Chuang Tzu Auditorium

POSTOJANJE JE TAJANSTVENO

Voljeni Bhagwan

Govorio si neki dan o tome, kada pojedinac umre, da gotovo odmah pronađe drugu maternicu. Ali što se događa kad ljudi umru masovno, kao što se događa na primjer u vrijeme rata ili u potresu? Kako može biti dostupno toliko mnogo maternica u jednom trenutku? Također, ako bi se dogodio Treći svjetski rat , ili AIDS može eliminirati dvije trećine svjetske populacije, što će se dogoditi s onim dušama za koje nema dostupnih maternica?

To je intelektualno pitanje - nije mnogo značajno.
No, ova zemlja je naseljena sada sa pet milijardi ljudi, dva i pol milijarde parova. Koliko velik može biti potres? Čak i koliko velik može biti rat?
Te milijarde ljudi su spremni primiti novu djecu, nove goste, u svoje utrobe. Dakle, do sada nije bilo problema. No, ako se bilo što dogodi da je toliko veliko da duše ne mogu naći utrobu, tada prema znanstvenom izračunavanju postoji barem pet milijuna planeta u cijelom svemiru na kojima postoji život. Oni ne znaju kakav, na kojoj razini, ali na pet milijuna planeta ... i ovo je vrlo konzervativna procjena.
Ako postoji život na tako mnogo planeta, tu neće biti nikakvih nestašica maternica. Ako se dogodi Treći svjetski rat, i život nestane s ovog planeta, on će se odmah početi pojavljivati ​​na drugim planetima gdje je život došao do točke ljudskog rasta. 
Ali ništa ne umire, i nijedan zakon se ne mijenja, a svemir je dovoljno velik - toliko veliki da znanstvenici nisu mogli još izbrojiti sve sunčeve sustave. I svaki sunčev sustav ima na desetke planeta.
Oni nisu bili u stanju da izbroje sve zvijezde. Kako njihovi instrumenti postaju sve točniji, dalekosežniji, njihov broj je u stalnom porastu. A sada je jedno sigurno: bilo koji da je njihov broj, to nije točno, jer još uvijek mjesta naprijed. Ne postoji ograničenje u svemiru. Prostranstvo je stvarno ogromno. U ovom ogromnom svemiru, da li misliš da će biti teško pronaći maternice za pet milijardi ljudi? Samo pet milijardi ljudi?

A postojanje ima svoj način rada.
Dok ne pripremi novi dom za vas, ona neće uništiti ovaj planet. Ovaj planet može biti uništen samo ako se više ne isplati sačuvati ga i vi možete imati nove domove. Baš kao što je u manjem opsegu ... kao što vaše tijelo postaje staro, beskorisno, stalna nevolja, ova bolest, ona bolest, postojanje ima svoj način: to je jednostavno da vam da novo tijelo. I treći svjetski rat ... ako se uopće dogodi, to može biti na osnovi da je ovaj planet već star i nema više mogućnosti za evoluciju ovdje.
Mi ne možemo reći ništa o postojanju. Sve ostaje nagađanje, ali jedno je sigurno: prije nego vam je dom  uzet, drugi  već čeka na vas. Dakle, ako ovaj planet umre - i zapamtite, svaki dan planete umiru, svaki dan nove se planete rađaju. Ne samo planete, svaki dan sunca umiru i nova sunca se rađaju. To je stalno obnavljajući sustav. On ne dopušta staro, trulo, bolesno, mrtvo.

Za život, postoji na raspolaganju takvo veliko postojanje, da ne postoji ništa oko čega bi se trebalo brinuti. Možda će biti dobro, ali nikad se ne zna. Vjerujem da će biti dobro. Ništa ne može biti loše. To može izgledati loše - cijela Zemlja da bude uništena. S jedne strane će izgledati loše, ali s druge strane, dobijate bolji planet ... Možda vam je potreban sada bolji planet za višu evoluciju.
Možda vam ovaj planet ne daje dovoljno energije za veći rast. Možda je došao do svog vrhunca: sve što je mogao učiniti to je učinio. Trebate bolju školu. Tek tada će svijet biti uništen; jer u protivnom neće biti uništen. Ako je evolucija još uvijek moguća ovdje,  svijet će ostati, ali čini mi se da smo se zaglavili. Tisućama godina je evolucija zapela. S vremena na vrijeme netko procvate; to je iznimka, a ne pravilo.
No, milijarde ljudi samo se vrte u istom krugu bez da su se razvili za jotu (jako malo). Možda  ovaj svemir nema više energije da vam da višu evoluciju.
Nitko nije radio u tom smjeru. Sve dolazi do točke u kojoj je energija iscrpljena. Zadivljen sam  znanstvenicima koji rade u tim područjima. Oni bi trebali gledati na fenomen da li je Zemlja došla do točke u kojoj je iscrpljena i nema više mogućnosti za ljude da rastu više nego što su narasli; došlo je do potpunog zastoja. Onda je bolje da se ljudi prenesu na druga mjesta gdje  evolucija može biti moguća i oni mogu doći do viših razina postojanja.
Mi ne znamo ... u ovih pet milijuna planeta postoji možda nekoliko, gdje je čovjek dosegao supersvijest, gdje je supersvijest postala uobičajena pojava. Ili možda postoji jedan planet na kojem je kolektivna supersvijest postala uobičajena. I ne može se negirati da možda postoji nekoliko planeta, ili jedan planet, na kojem je dosegnuto konačno, gdje su svi prosvijetljeni.

Dakle, ako ova zemlja nestane, ljudi će se preseliti na različite planete prema njihovom rastu, u skladu s bilo čim što im je potrebno da rastu više.
I sve se to događa autonomno.

U Indiji postoji drvo koje stvara svoje sjeme s malo pamuka oko njega, malo vate. To je vrlo rijetko; nijedna druga stabla ne rade to. Ali to drvo stvara vrlo posebnu stvar - malo vate i to najmekše vate. Najbogatiji ljudi u Indiji koriste jastuke izrađene samo iz te vate. Teško ih je dobiti jer da se pokupi ta vata... ima je samo malo oko jedne sjemenke. Da se skupi za jedan jastuk morali bi obići mnogo stabala. To je najnježnija stvar koju sam vidio. To meni ne odgovara jer čini glavu toplom, a to mi se ne sviđa. No, njegova mekoća je neusporediva.
A razlog zašto na ovom drvetu raste ta vata oko sjemena je, da kad sjeme padne sa stabla ono ne smije pasti ispod njega. To su vrlo velika stabla s dugim granama i velikom sjenom ispod stabla; sunce nikada ne dopire ispod njega. Ako to sjeme padne ispod drveta, ono će umrijeti. Ono nikada neće dobiti sunčevu svjetlost, i nikada neće rasti. Ta pamučna vuna pomaže da ih se pošalje jako daleko. Sjemenke ne mogu pasti. One počnu letjeti na vjetru i raznose se daleko; pasti će negdje miljama daleko. Stablo osigurava da ne padnu ispod njega; inače one su već mrtve. One bi trebale ići što dalje moguće. Bilo gdje je dobro, osim ispod drveta.
E sad, tko to uređuje? Postojanje ima autonoman način rada. Ako pogledate u najmanje stvari, možete vidjeti kako postojanje čini stvari koje funkcioniraju za njihovo dobro. Doduše,  sjemenke mogu da prianjaju za stablo, i ono bi voljelo zadržati sjemenke, ali život to ne dopušta. One odlaze miljama daleko od stabla. Negdje će pasti, i postati sami svoja stabla.To isto vrijedi i ako pogledate bilo što u prirodi. 
Nešto ogromno, kozmička svijest, okružuje sve, a sve što se događa je unutar te kozmičke svijesti.

Vidio sam jedno određeno stvorenje koje liči na zmiju. To nije zmija, ali izgleda točno poput zmije. Zove se SITAKILAT. To je prekrasan crni stvor oko dvije, tri stope (61-93 cm) dugačak. Sitakilat znači jedan pramen Sitine tamne, crne kose. Smatra se da je Sita jedna od najljepših žena u Indiji - ona je Ramina žena - tako to znači samo pramen njezine kose. Lijepo ime su dali tom stvorenju.
Vrlo je teško utvrditi da li je sitakilat zmija ili ne; ali to nije zmija, tako da ona nije uopće opasna. Živi pored rijeke, u određenoj travi koja je gotovo crna. Njezina boja pomaže da se sakrije od grabežljivaca. To je vrlo nevino stvorenje; ne može učiniti nikakvu štetu nikome. To je vegetarijanac; ona jednostavno jede tu travu. Da bi se zaštitila, ima iste boje kao trava tako da nijedan grabljivac ne može saznati gdje je.

Ja sam je običavao donijeti u razred , i samo pustiti je da ide po razredu bilo je dovoljno da se stvori kaos! 
Čak je i nastavnik stajao na svom stolu i vikao: "Upomoć!"
Ja sam bio jedini koji se smijao. A on je rekao: "Ti se smiješ! - i ti si donio ovu zmiju ovdje. Trebalo bi te poslati iz škole na selo!" 
Ja sam rekao: "Ja sam je donio ovamo samo zato jer si baš neki dan rekao da si vrlo neustrašiv čovjek. Sada stojiš, drhćući na stolu! Samo pazi. Taj stol može puknuti, i možeš pasti a zmija se približava bliže tebi "
A on poskoči više -" Pomoć! "
A ja sam rekao: " Nema nikoga da pomogne. Svatko se pokušava naći na svojem stolu. Osim mene, nitko ti ne može pomoći! No, što se dogodilo tvojoj neustrašivosti? "
On je rekao: " Ovo nije vrijeme za filozofske rasprave! Imam malu djecu, starog oca, majku, da se brinem o njima. Samo iznesi to van"! 
Rekao sam: "Ti  ne možeš vidjeti jednostavnu stvar: ako ja to mogu iznijeti van, to je dovoljan dokaz da nije opasno. A ja sam je donio u svom džepu. Da je to opasno, ja  bi bio u opasnosti ... iako nemam ni djece, ni ženu, ni bilo koji problem. Ako umrem, umrem, i cijeli svijet umre za mene. Pa zar ne možeš vidjeti jednostavnu, razumnu stvar? - da ako je ja mogu držati u ruci "... i ja sam je uzeo u ruku i donio bliže.
A on je rekao:" Drži je dalje! Drži je dalje! Ne nosi je previše blizu. Samo je iznesi van! "
Rekao sam:" A što se dogodilo tvojoj neustrašivosti? "
Rekao je:" Oprosti mi što sam to spomenuo. Nikad neću opet spomenuti. Nisam neustrašiv čovjek. Ja sam pun strahova. I ne pokušavaj bilo koje druge trikove na meni. Odakle ti ova zmija? ", 
Rekao sam: " Morao sam je kupiti od krotitelja zmija."
On je rekao:" Moj Bože! Pa zašto tebe ne ugrize ili ti stvara bilo kakvih problema? ", Rekao sam," krotitelj zmija je izvadio malu vrećicu s otrovom koju svaka zmija ima u ustima. To je uklonjeno, i sad je apsolutno bezopasna. Možeš probati. "
" Ne! Samo je odnesi! ",
Rekao sam: " Ja sam je držao u ruci i možeš vidjeti da je bezopasna. Možeš je samo dotaknuti." 
"Rekao je:" Ne bih je dodirnuo, čak i ako mi daš cijeli svijet. Neću je dirati. Ne mogu vjerovati da li je otrovna žlijezda izvađena ili ne; ne mogu ti vjerovati. Jednostavno je iznesi van  i nikad je ponovo ne donesi ovamo!"

 I to je bila takva dobra stvar da izluđujem susjede, da je stavim u bilo čiji dućan i samo gledam prizor, što se događa. Kupci su trčali i uzimali stvari koje su kupili i nisu platili. I vlasnik nije bio u stanju pitati o novcu, reći da njihov račun nije plaćen. On sam je stajao visoko, pokušavajući spasiti svoj život! To nije pitanje ... 
I na kraju on bi rekao: "To nije u redu od tebe. Zašto si donio ovo ovdje? "
Rekao sam: " Nisam je donio. Sama je htjela doći! Ja sam je držao u svom džepu i rekao joj, gdje god hoćeš ići samo mi daj mali dodir svojim jezikom i ja ću te tu ostaviti. Ja sam apsolutno nevin: ona mi je dala dodir ovdje, upravo ispred tvog dućana i ja sam je tu ostavio "
On je rekao:" To ostavljanje je u redu, ali što je s mojim klijentima? Ti lopovi su samo uzeli stvari, čak i stvari koje nisu kupili. Te stvari su jednostavno stavili na stol kako bi ih pokazali, a uzeli su ih i pobjegli kao da su se bojali. I ja sam bio toliko uplašen da nisam mogao misliti na ništa drugo nego samo da spasim život! ", 
Rekao sam: " To nije opasno. To je vrlo prijateljska zmija. " 
On je rekao:" To može biti, ali nikad je ne donesi ovdje; čak i ako ti kaže: 'Ostavi me ovdje u ovom dućanu ', ti je ne bi trebao staviti u moj dućan."

Preko puta njega je trgovina slatkiša. Vidjevši tu scenu taj me čovjek pozove i dadne mi paketić slatkiša. Rekao je: "Uzmi to samo kao predujam. Nemoj to učiniti ovdje u mom dućanu. Kad god želiš slastice možeš doći, ali ne donosi tu stvar sa sobom. "
I oni bi išli k mojim roditeljima: " Je li vaš sin krotitelj zmija ili što? On izluđuje ljude sa zmijom."
A moji roditelji bi rekli:" Što možemo učiniti? Ne možemo ga slijediti cijeli dan.- Kamo ide, što radi "
Ali moj otac je rekao:" Mi ćemo ga pitati, jer je to jako opasno ".
I on me pitao:" Što se dogodilo? Zašto donosiš zmije u grad? ",
Rekao sam:" Ono nisu zmije; ono su nevina stvorenja koja izgledaju kao zmije... samo oblik i sve je kao zmija. Te budale prave takvu ... i oni ne mogu vidjeti da ja to držim u mom džepu. I iznenada je izvadim, a oni polude. "
On je rekao:" Oni će poludjeti, jer kako mogu znati da to nije zmija? I oni možda nisu ni vidjeli sitakilat jer je uvijek u planinskom području u blizini rijeke. Ona nikada ne dolazi u grad. Nitko to ne donosi u grad. Kako ti je došla ova ideja ? " 
Rekao sam:" Samo vidim sličnost. . Ako ne želiš da donosim sitakilats, mogu početi donositi zmije. "

Jedan od muškaraca u gradu je krotitelj zmija , i ja sam ga stalno slijedio i maltretirao :" Samo mi reci trik, kako uhvatiti zmiju. "
On je rekao:" Ne mogu ti to reći; ti spadaš u dobru obitelj, to nije vaš posao. Mi siromašni ljudi radimo taj posao, i to je obiteljska tajna... Ja ću naučiti mog sina. " 
Rekao sam: " Možeš naučiti tvog sina; neću ti biti konkurent. U stvari, ja ću biti reklama za tvoje zmije. Samo ti dopusti meni da saznam trik , kako uhvatiti zmiju. "
On me je odbio. Na kraju je njegova žena rekla:" Zašto mu ne kažeš? On nije taj koji će te pustiti živog ako..  Svaki dan dolazi, i zbog toga što je shvatio da mu ti nećeš reći, on sada mene gnjavi. On mi kaže: "To je tvoj muž; samo mu pokaži malo snage. On ne sluša mene." Tako, da mu pokaži; inače ću ja tebi pokazati nešto: nema jela danas, i samo izlazi iz kuće! Taj jadni dječak ne želi ništa drugo, on jednostavno želi znati trik. A ako ga ti ne kažeš, ja ću mu reći. "

I tako, na kraju je morao reći. Rekao je:" Ako te moja te žena podržava, onda ne postoji drugi način, jer sad si stvorio još više problema za mene. Svaki dan ti ćeš maltretirati nju, a ona će mene. Trik je jednostavan ", rekao je, " Samo je uhvati za stražnji dio i napravi dugi zamah... kao da je bacaš. Ali, nemoj je baciti, nastavi je držati. Samo joj daj dva, tri puta, osjećaj da je bacaš. "
To razbija njezin cijeli unutarnji sustav, tako da se ne može okrenuti i uhvatiti te. Cijela stvar je da se zmija odmah okreće. Ako je držiš, ona se odmah okreće i zahvati tvoju ruku, a onda je vrlo teško osloboditi je se. Prvo, omatati će se oko ruke, i stezati jače svoje navoje... tako čvrsto da moraš otvoriti svoju ruku. I to je trenutak - kad je slobodna od tvog zahvata to je trenutak kada će te ugristi. To se događa momentalno.
Griženje nije opasno... Ono što je opasno kad te zmija ugrize ... Ti zubi nisu opasni, što je opasno, je mala vrečica na gornjoj strani usta. Ona ugrize, a zatim se okrene naopako. Vrečica može izbaciti njen sadržaj samo ako je zmija okrenuta naopako; inače otrov će ići u zmijino vlastito tijelo. Prema tome okrene se naopako.
Prvo ujeda, tako da je tvoja krv tamo koja će uhvatiti otrov. A onda izlije otrov u krv i otrov ulazi u krvotok.
"Dakle, prva stvar je da se zmija drži tako ravno da se ne može okrenuti. Onda nema problema, onda su stvari vrlo jednostavne. Možete je staviti dolje, a netko je može držati odostraga. Možeš otvoriti usta - ali budi siguran da nije okrenuta naopako. Otvori joj usta i samo uzmi škare i odreži malu vrećicu tanke kože. Nakon što se vrećica odreže, zmija je apsolutno bezopasna...
Ali, nemoj to činiti, jer to je naš posao."
"Znam da je. Ja sam bio promatrao tvoj posao."

Njihov posao je bio da bi išli okolo po gradovima i pitali ako netko želi da mu se uhvati zmija. "Ako imate zmiju u kući, možemo je uhvatiti." I svatko se boji zmija, tako da bi im ljudi davali novac: "Pokušaj, vidjeti ako možeš uhvatiti zmiju u našoj kući."
A ono su bile njihove zmije koje su ostavili izvan kuće! Kad su počeli svirati na svojim flautama, posebnim flautama za zmije, nihove zmije bi dolazile. A ljudi bi sigurno mislili da zmije dolaze iz njihove kuće. Oni bi ih držali vrlo lako i stavili ih u svoje male kutije, i rekli bi: "Sada se ne morate bojati. Svaki put ako zmija dođe u vašu kuću, samo nas nazovite."
Oni su rekli: "Mi smo siromašni ljudi. Na taj način možemo zaraditi nešto. A ima toliko ljudi u svijetu koji se boje, da samo ideja da možda postoji zmija u njihovoj kući je dovoljna. Ali ti ne bi trebao početi raditi ovo."
Rekao sam: "Ne, nisam zainteresiran profesionalno; Ja sam samo amater. Ja ću koristiti vaše  trikove sa zmijama na mojim učiteljima, na mojim susjedima. U stvari, mogu povećati vašu profesiju. Mogu pustiti zmiju u kuću mog susjeda, i oni će bježati van kad zmija ide unutra, a onda im ja mogu predložiti  jedini način da vas pozovu. Samo vi  je možete uhvatiti. "
Oni su rekli: "Mi nikada nismo mislili o tome. To je dobra zamisao." I ja sam pomogao te jadne ljude. 
Pomoć je stigla čak i od ljudi poput doktora - jer svatko se toliko boji smrti.

Jedan doktor je bio jako puno u politici. Pokušavao je da se kandidira za predsjednika - vrlo arogantan tip. Rekao sam mu: "Ne možeš pobijediti ako ne izostaviš svoju aroganciju." Rekao je: "Što ti možeš učiniti? - Nisi ni birač ". Rekao sam: "Još uvijek mogu nešto uöiniti." Jedan dan sam ostavio zmiju u njegovoj kući. On i njegova supruga, oboje su pobjegli van. Cijelo susjedstvo se okupilo, i rekao sam: "Pogledajte ovog doktora!", A on je imao u svojoj ambulanti, velike boce s mrtvim zmijama u njima. U starim liječničkim ordinacijama, naći ćete to - kao da su veliki znanstvenici ili tako nešto. I one su kupljene na tržnici. Na njihovim policama su bile zaista velike zmije, mrtve, u velikim bocama. "On se boji male zmije koja je ušla u njegovu kuću a želi postati predsjednik ovog grada!"
On je rekao: "Neću ... ali nekako iznesi tu zmiju van!"
Rekao sam: "Ne mogu ja to učiniti. Za to se mora dovesti krotitelja zmija." Krotitelj zmija je došao. On ju je iznio van.
Kada zmija leži smotana, ona podiže svoju glavu i pokreće je baš ovako (Ošo pokazuje podignutom rukom pokrete zmije). I, to je postalo simbol za zafrkavati doktora! Dakle pet tisuća studenata ... On bi sjedio tamo i svaki student samo bi mu pokazao taj simbol. Isprva je ostao miran i tih. No, koliko dugo ...? Ubrzo je počeo bacati kamenje i postao ljut. Njegovi susjedi su mu rekli: "Ti budi miran, inače će to postati kao požar". I to je postalo veliki požar: čak i ljudi koji nisu bili studenti počeli su mu pokazivati znak zmije .
Kada je škola zatvorena, on bi zatvorio svoj dućan i morali smo kucati na njegova vrata: "Doktore, otvorite! Netko je teško bolestan!" I on bi otvorio i vidio znak zmije!
To je postalo takav problem da je ako bi netko stvarno bio bolestan on nebi otvorio vrata. Rekao je: "Ja znam sve o tim bolesnim ljudima. Svaki dan je netko ozbiljno ... i ne postoji nitko tko je ozbiljno (bolestan)."
Jedan dan sam prolazio onuda i vidio njegovu suprugu koja je stajala vani. Pitao sam: "Gdje je doktor?"
Rekla je: "Zašto ste se okomili na njega? Njegova cijela praksa je otišla u prah! Čak mu i njegovi pacijenti pokazuju znak." I dok mi je ona pokazivala to, on je izašao, i rekao je: "Ovo je previše! Ti si moja žena, i ti to radiš kao i ti ljudi? Jesi li postala dio tog društva?"
Zaboravio je sve o tome da bude predsjednik i na kraju se morao preseliti iz tog grada u drugi, jer je gubio svoje pacijente: svi su počeli misliti da je malo uvrnut. Zašto mora biti toliko zabrinut? Ako netko to radi, neka radi. I svi su bili mudri , govoreći mu: "Neka to radi."
Ali kako je mogao dopustiti mi da to radim? To ga je povrijedilo da je postao bojažljiv i kukavica i da je izgubio živce i da je to postalo simbol. Predložio sam mu: "To će biti dobro za tvoj izborni simbol! Ti ćeš sigurno pobijediti jer je tvoj simbol poznat svima."
A on je rekao: "Bio si u pravu. Iako nisi birač možeš poremetiti moj izbor. Ti si ga poremetio."

Postojanje je tajanstveno.
Mi ne možemo predvidjeti, jer ne znamo točno da li je ova Zemlja završila ili je ostao još neki  potencijal. Treći svjetski rat ne će ovisiti o Sovjetskom Savezu ili Ronaldu Reganu; to su samo marionete u rukama nepoznate sile koju ja nazivam postojanje. Ali, ako postojanje odluči da je Zemlja iscrpljena i sada će čovjek ostati zaglavljen i evolucija se neće ovdje dogoditi, onda je bolje da ova Zemlja bude uništena - a ljudi se mogu premijestiti, prema njihovim stupnjevima evolucije na različite planete.

U svakom slučaju, ovo vrijeme je vrlo dragocjeno. Oni koji stvarno žele da se razviju ne mogu naći dragocjenije vrijeme. Razvijajte se sve više i više prema svijesti. Ako možete postati probuđeni, onda nema potrebe da se rodite u bilo kojoj utrobi. Ako ne možete, onda će te također biti na putu, na nekoj višoj razini. A ako ste rođeni, biti ćete rođeni na planeti gdje već postoji viša razina svijesti i koja je tamo uobičajena.

A čini se da je ova zemlja u bezizlaznoj situaciji. No, sve u ovom svijetu počinje i završava; ništa ne može ostati zauvijek. Možda je ova Zemlja, ovaj planet, došao do svog kraja. Onda bilo koji izgovor će učiniti svoje.

Znanost je otkrila crne rupe u postojanju. Ne možete ih vidjeti; nema ništa za vidjeti. Možete vidjeti samo jedno: ako neki planet dolazi blizu crne rupe, on se jednostavno usisava i nestaje iz postojanja. To je smrt planeta. Zbog crnih rupa, neki znanstvenici su pretpostavili da moraju postojati i bijele rupe koje rađaju nove planete. Čini se da je logično jer uvijek postoji polaritet. Crne rupe su gotovo sigurne. Bijele rupe su još uvijek hipoteza. Čak i ako se nuklearni treći svjetski rat desi na Zemlji, i ako čovjek zaglavi i ne može se razvijati više, onda neka crna rupa će je jednostavno usisati.

Crne rupe su jedan od najmisterioznijih stvari u fizici. Ne znamo još ništa o njima, a možda i nećemo nikad ni znati ništa, jer ne možemo ići u njih. Nakon što ste otišli, onda ste otišli zauvijek. Ne možete se vratiti.

Smisao crnih rupa je poništavanje- i one rade svoj posao. Svaki dan neki planet, neko Sunce umire, a način na koji je umro je tako što je usisan od strane crne rupe. To je isto kao smrt: smrt je crna rupa u koju se usisava. Ali vi ste rođeni u drugoj maternici. Možda postoje bijele rupe; možda na drugoj strani crne rupe, ima bijela rupa. Dakle, na ovoj strani je staro demontirano, uništeno, a na drugoj strani je rođen novi planet, sa novim potencijalom, s novim nadama, s novim težnjama.
Osho _The Path of the Mystic # 20
Prevela: Zora Novak

MOTREĆI PROMATRAČA _Knjiga Mudrosti

Motreći promatrača

Shvati princip dva svedoka.

Uvek se oslanjaj samo na zadovoljan okvir uma.

Čak i kad si rastresen, ako to možeš da uradiš,

to je još uvek treniranje uma.

Uvek se pridržavaj tri opšta načela.

Promeni svoju sklonost a onda to održavaj.

Ne raspravljaj o manama.

Ne misli ni o čemu što se tiče drugih.

Vežbaj prvo na najvećem zaprljanju.

Odbaci sve nade o rezultatima.

Prva izreka:

Shvati princip dva svedoka.

To je jedna od najvažnijih izreka, jedna od samih osnova unutrašnje alhemije. Do­

pustite da uroni duboko u vaše srce. Ona može da vas preobrazi, može vam dati novo

rođenje, novu viziju, novi svemir. Ima dva značenja; oba treba da se shvate.

Prvo značenje: postoje dve vrste svedoka. Jedna vrsta su ljudi koji vas okružuju. Neprestano ste svesni da vas posmatraju, svedoče. To stvara samosvest u vama. Otuda strah kada ste na sceni suočeni sa velikom gomilom. Glumci to osećaju, pesnici to osećaju, govornici to osećaju - i ne samo početnici, već čak i oni koji su straćili ceo svoj život glumeći.

Kada izađu na pozornicu u njima se pojavljuje veliko drhtanje, veliki strah, kao, da li će biti u stanju da to urade ili ne.

Sa tako mnogo očiju koje vas posmatraju, svedeni ste na objekat. Više niste subjektivnost, postali ste stvar. I  plaŠite se jer vas oni možda neće ceniti. Oni možda neće nahraniti vaš ego, možda im se nećete dopasti, možda će vas odbaciti. Sada ste u njihovim rukama. Svedeni ste na zavisnog roba. Sada morate da radite na takav način da bi bili cenjeni. Treba da poduprete njihov ego, tako da bi u odzivu mogli da se nadate da će oni podupreti vaš ego.

Kada ste sa svojim prijateljima ne plašite se toliko. Poznajete ih, oni su predvidivi, zavisite jedni od drugih. Ali kada se suočite sa anonimnom gomilom, javlja se više straha.

Celo vaše biće počinje da drhti, ceo vaš ego je stavljen na kocku - možete da propadnete.

Ko zna? Uspeh vam nije zagarantovan.

To je prva vrsta svedoka. Drugi vama svedoče, a vi ste samo prosjak. To je situacija u kojoj žive milioni ljudi. Oni žive za druge, zato oni samo izgledaju kao da žive, oni u stvarnosti ne žive. Oni se uvek prilagođavaju drugima, jer oni su sretni samo ako su drugi sretni

sa njima. Oni neprestano prave kompromise, oni prodaju svoje duše, iz jednostavnog razloga - da bi njihov ego mogao da bude ojačan, da bi mogli da postanu slavni, poznati.

Da li ste posmatrali nešto od ogromne vrednosti, da kad god pesnik, romanopisac ili naučnik dobiju Nobelovu nagradu, odmah posle toga se gubi njihova kreativnost? Ni jedan Nobelov laureat nije bio sposoban da načini išta vredno, u poređenju sa stvarima koje je stvorio pre nego što je primio nagradu. Šta se dogodilo? Sada ste postigli cilj ega, nema više gde da se ide, tako da nema više potrebe da se prilagođavate ljudima. Jednom kada knjiga postane slavna autor umire.

To se dogodilo sa Prorokom Kalil Gibrana. To se dogodilo sa Rabindranatovom Gitanđali. I to je gotovo pravilo, ne izuzetak. Jednom kada ste slavni prestajete da pravite kompromise. Zašto? Već ste slavni. I kad prestanete da pravite kompromise, ljudi počnu da vas zanemaruju, da vas ignorišu. Cela vaša kreativnost je zasnovana u želji ega; sada se ego oseća mirno, sva kreativnost nestaje.

To je situacija u kojoj devedeset devet, zarez devet posto ljudi živi. Znate za samo jednu vrstu svedoka - drugi. A drugi, to je uvek stvaranje iz straha.

Žan Pol Sartr je ispravno rekao: "Drugi je pakao." Drugi vam ne dozvoljavaju da se opustite. Zašto se osećate tako opušteno u svom kupatilu, u svojoj kadi? - zato što drugi nije tu. Ali dok se opuštate u svojoj kadi, ako iznenada postanete svesni da vas neko posmatra kroz ključaonicu, iznenada sva opuštenost nestaje. Opet ste napeti. Posmatraju vas.

Da bi se stvorio strah u ljudima, tokom vekova, sveštenici su vam govorili da vas Bog neprestano posmatra - neprestano vas posmatra, iz dana u dan. Možete da spavate; on nikada ne spava, on nastavlja da sedi pored kreveta i da posmatra. On ne samo da posmatra vas, on posmatra vaše snove i vaše misli takođe. Tako da nećete biti kažnjeni samo za  svoja dela, već i za svoje snove, za svoje misli, vaše želje i vaša osećanja.

Sveštenici su stvorili veliki strah u ljudima. Samo pomislite o Bogu kako neprestano posmatra. Ni trenutak, čak ni jedan trenutak, nije dozvoljen u kome bi mogli biti svoji.

To je velika strategija svođenja ljudi na stvari.

Zašto čeznemo za tuđom pažnjom? - jer takvi kakvi smo, mi smo prazni. Kakvi smo,mi nismo. Takvi kakvi smo, nemamo centar bića. Mi smo samo buka, gomila, kuća puna slugu koji se međusobno prepiru jer je gospodar odsutan ili čvrsto spava. Čeznemo za tuđom pažnjom, tako da bi bar mogli da stvorimo lažni centar. Ako stvarni nedostaje, bar se možemo osloniti na lažni centar. To  će vam dati pojavu kolektivnog duha, to će vas učiniti personom. Vi niste neka individua - individualnost je miris bića koje je zaista sa centrom, nekog ko zna ko je.

Ali ako niste jedna individua, onda bar možete biti persona, možete postići personalnost. A personalnost mora da se isprosi. Individualnost je vaš najunutarnjiji rast. To je rast, ne morate da molite za to nikoga drugog, i niko vam to ne može dati. Individualnost je vaše razvijanje. Ali personalnost može da se izmoli, ljudi vam je mogu dati – u stvari samo vam je drugi ljudi mogu dati.

Ako ste sami u šumi nećete imati nikakvu personalnost, upamtite. Imaćete individualnost ali nimalo personalnosti. Ako ste sami na Himalajima, ko ste vi - svetac ili grešnik? Tamo nema nikog da vas ceni ili osuđuje, nema nikog da vas učini slavnim ili ozloglašenim, nema nikoga sem vas. U vašoj potpunoj samoći, ko ste vi? Grešnik ili svetac? Vrlo, vrlo slavna osoba, ili baš niko? Niste ni jedno, ni drugo. Niste ni vrlo, vrlo važna osoba, ni niko, jer je za oboje potreban drugi. Oči drugih su potrebne da odraze vašu personalnost. Vi niste ni ovo ni ono.

Vi jeste, ali vi ste u svojoj stvarnosti; nisu vas kreirali drugi. Vi ste takvi kakvi ste, u vašoj krajnjoj ogoljenosti, autentičnosti.

To je jedan od razloga zašto mnogo ljudi misli da je mudro pobeći od društva. To nije stvarno bekstvo od društva, to nije zaista protiv društva, to je samo jedan pokušaj da se okanite personalnosti.

Buda je napustio svoju palatu. On nije kukavica i ne beži od stvarnosti, pa zašto je napustio palatu? Rabindranat je napisao predivnu poemu o tome. Napustio je palatu; dvanaest godina je lutao šumom, vežbao i meditirao. I dan krajnje radosti je došao, prosvetlio se. Prirodno, prva stvar koje se setio, bila je da treba da ode nazad u pala tu, da kaže dobre vesti ženi, koju je voleo, detetu, koje je ostavio za sobom, starom ocu, koji se još uvek nadao da će se on vratiti. To je tako ljudski, to dira u srce. Posle dvanaest godina on se vratio. Njegov otac je bio ljut, kao što bi svaki otac bio. Njegov otac nije mogao da vidi ko je on bio, nije mogao da vidi šta je on postao, nije mogao da vidi individualnost koja je bila tako glasna i tako čista. Ceo svet je postao svestan toga, ali njegov otac je bio slep za to. On je još mislio o njemu u terminima personalnosti koja više nije bila tu, koje se odrekao onog dana kada je napustio palatu.

U stvari Buda je trebao da napusti palatu samo da bi se odrekao svoje personalnosti.

Želeo je da spozna sebe kakav jeste, ne kako su drugi mislili o njemu. Ali otac ga je sada gledao u lice sa očima od pre dvanaest godina. Ponovo je rekao Budi: "Ja sam tvoj otac, ja te volim - mada si me duboko povredio i duboko me ranio. Ja sam star čovek, i ovih dvanaest godina su bile mučenje. Ti si moj jedini sin, i ja sam nekako pokušavao da živim tako da bi ti mogao da se vratiš. Sada si se vratio, preuzmi odgovornost za kraljevstvo, budi kralj! Sad mi dozvoli da se odmorim, sada je vreme za mene da se odmaram. Počinio si greh prema meni, to je bilo skoro smrtonosno za mene, ali ja ti opraštam i moja su vrata još uvek otvorena."

Buda se smejao. Rekao je: "Gospodine, budite malo više svesni sa kim razgovarate. Čoveka koji je napustio palatu više nema; davno je umro. Ja sam neko drugi - pogledaj u mene!"

A otac se čak još više razljutio. Rekao je: "Da li ti hoćeš da me prevariš? Ja te ne znam? Znam te bolje nego što ti znaš sebe! Ja sam tvoj otac, dao sam ti rođenje, u tvojoj krvi teče moja krv - i ja da te ne znam?"

Buda je rekao: ""Ipak, molim vas, gospodine ... Vi ste mi, svakako, dali rođenje. Došao sam kroz vas, to je istina, ali vi ste samo sredstvo. A samo zato što je neko došao jašući na konju, to ne znači da konj zna jahača. Prošao sam kroz vrata vašeg tela, ali to ne znači da me znate. U stvari, pre dvanaest godina, čak ni ja nisam znao ko sam. Sada znam! pogledajte u moje oči. Molim vas zaboravite prošlost - budite ovde sada!"

Ali otac to nije bio u stanju. Sa njegovim starim očima, punim suza ljutnje i radosti, nije mogao da vidi šta se desilo Budi.  ,,O kakvoj besmislici on govori, da je umro i da je ponovo rođen, da je potpuno druga osoba? Da više nije persona, da je individua?"

U rečnicima, "personalnost" i "individualnost" su sinonimi. Nisu sinonimi u životu. Personalnost je lažna, težnja, fasada. Individualnost je istina. Zašto mi želimo da nam mnogo, mnogo ljudi pokloni pažnju? Zašto čeznemo za tim? Da bi stvorili personalnost. I što više personalnosti stvorite oko sebe, manje su mogućnosti da spoznate svoju individualnost.

I kada je Buda otišao da vidi svoju ženu, ona je bila čak još i više ljuta. Pitala je samo jedno pitanje, veoma značajno. Rekla je: "Imam samo jedno da te pitam. Čekala sam svih ovih dvanaest godina, i imam samo jedno pitanje. Pitanje je jednostavno, ali budi iskren." Ona je još mislila da Buda može da bude neiskren! "Budi iskren, istinit, i samo mi reci jednu stvar. Šta god da si postigao u šumi, da li je bilo nemoguće da to postigncš ovdje u palati? Da li je Bog samo u šumi a nije ovde, na tržnici?"

Njeno pitanje je od ogromnog značaja.

Buda je rekao: "Da, istina je jednako ovde kao i tamo. Ali bi za mene bilo veoma teško da je spoznam ovde, jer sam bio izgubljen u personalnosti - personalnost princa, personalnost muža, personalnost oca, personalnost sina. Previše je bilo personalnosti. Ja nikada nisam zaista napustio palatu, samo sam ostavio personalnost za sobom, tako da nije bilo nikoga da me podseća ko sam bio, i mogao sam da odgovorim na pitanje 'Ko sam ja?' samostalno. želeo sam da se susretnem sa sobom. Nisu me interesovali tuđi odgovori."

Ali svako drugi je zainteresovan za tuđe odgovore. Koliko volite kad vam neko kaže: "Tako ste lepi."

Sarveš je govorio Mukti: "Osećam se pomalo izgubljen." Prirodno. On je jedan od najboljih trbuhozboraca za koje svet zna; živeo je životom šoumena - uvek na pozornici, svetla su ga preplavljivala sa svih strana, hiljade ljudi je bilo sasvim pažljivo, gledali su šta on radi sa velikom poštovanjem. On ima talenat, genijalnost, i živeo je preplavljen tuđom pažnjom.

Sada prirodno u ovoj zajednici niko ne dolazi da mu kaže: "Sarveš, ti si veličanstven. Sarveš ti si ovo, ti si ono." On mora da se oseća pomalo izgubljeno. To je problem za ljude koji su javne figure, veoma im je teško da odbace svoju personalnost.

Ali on pokušava, i ja sam siguran da će uspeti. To će se desiti. Sa jedne strane on je žudeo za pažnjom drugih, ali pre ili kasnije postajete, takođe, umorni od toga, jer je to samo veštačka hrana. Možda ima dobar ukus, možda je njena aroma predivna, ali ona ne hrani, ne daje vam vitalnost.

Personalnost je uzorak za izložbu. Ona može da obmane druge, ali ne može da obmane vas, bar ne za dugo. Zato je Sarveš došao ovamo, umoran, iscrpljen svom pažnjom. Ali stara navika je opstala malo duže. Pre ili kasnije on će početi da uživa u sebi, pre ili kasnije počeće da uživa u svojoj individualnosti.

I onog dana, od kog možete da uživate u svojoj individualnosti, vi ste slobodni - slobodni od zavisnosti od drugih. Ako tražite njihovu pažnju, moraćete da platite zauzvrat. To je ropstvo. Što više tražite od ljudi da budu pažljivi prema vama, više postajete stvar, roba, koja može biti prodata i kupljena. To se dešava svim javnim figurama - političarima, ljudima iz šoubiznisa. To je jedna vrsta svedočenja; vi želite da vam svedoče. To vam daje poštovanje, i u cilju sticanja poštovanja moraćete da stvorite karakter i moralnost. Ali sav taj karakter i sva ta moralnost su samo hipokrizija. Pravite ih sa motivacijom, tako da bi mogli druge da privučete sebi.

Ako želite poštovanje moraćete da budete konformist, moraćete da budete poslušni prema društvu i njegovim zahtevima. Moraćete da živite prema pogrešnim vrednostima, jer se društvo sastoji od ljudi koji čvrsto spavaju - njihove vrednosti ne mogu biti prave vrednosti.

Da, ali postoji jedna stvar: možete da postanete svetac. Takve su hiljade vaših svetaca. Oni su žrtvovali sve na oltaru poštovanja. Mučili su sebe, bili su suicidni, ali su postigli jednu stvar. Postali su sveci, ljudi ih obožavaju.

Ako želite tu vrstu obožavanja, poštovanja, svetaštva, onda ćete postajati sve više i više lažni, sve više i više pseudo, sve više i više plastični. Nećete nikada biti stvarna ruža. A to je najveća nevolja u životu koja čoveku može da se desi, da bude plastična a ne prava ruža.

Druga vrsta svedočenja je potpuno drugačija, upravo polarno suprotna. Tu vi ne čeznete za pažnjom drugih; sasvim suprotno, vi počinjete da obraćate pažnju na sebe. Postajete svedok svom vlastitom biću. Počinjete da posmatrate svoje misli, želje, snove, motive, pohlepu i zavist. Vi stvarate novu vrstu svesti u vama. Vi postajete centar, tihi centar koji nastavlja da posmatra sve što se dešava.

Ljuti ste, posmatrajte to. Niste samo ljuti, novi element je uveden u to: vi to posmatrate. I čudo je da, ako možete da posmatrate ljutnju, ljutnja nestaje a da nije potiskivana.

Prva vrsta sveca će morati da je potisne. On će morati da potisne svoju seksualnost, moraće da potisne svoju požudu. I što više potiskujete bilo šta, to dublje ulazi u vašu podsvest. To postaje deo vaše osnove i odatle počinje da utiče na vaš život. To je kao rana iz koje curi gnoj, ali ste je prekrili. Samim tim što ste je prekrili vi niste ozdravili, to ne leči. U stvari prekrivši je pomogli ste da raste više i više. Vaši sveci smrde, zaudaraju na sve vrste potiskivanja.

Druga vrsta svedočenja stvara potpuno drugačiju osobu. Ona stvara mudraca. Mudrac je onaj koji zna ko je, ne prema drugima. Mudrac je neko ko živi život prema svojoj vlastitoj prirodi, ne prema tuđim vrednostima. On ima svoju vlastitu viziju i hrabrost da je živi. Mudrac je buntovan. Svetac je poslušan, ortodoksan, konvencionalan, tradicionalan, konformist. Mudrac nije konformist, nije tradicionalan, nije konvencionalan, buntovan je. Buntovništvo je sam ukus njegovog bića. On ne zavisi od drugih. Zna šta je sloboda, i zna radosti slobode. Sveca će slediti velika gomila. Mudrac će imati samo izabrane ljude koji će biti u stanju da ga razumeju. Mudraca mase neće razumeti, sveca će obožavati. Mase će mudraca osuditi, možda čak ubiti. Isus je bio razapet, papu obožavaju. Isus je mudrac a papa je svetac.

Svetac ima karakter a mudrac ima svesnost. A to je velika razlika. Oni se razlikuju kao nebo i zemlja. Karakter je nametnut zbog nekih potajnih motiva - da se zadobije poštovanje na ovom svetu, i stekne više i više nebeskih užitaka. Svesnost nema budnost, nema motivacije, ona je radost za sebe. Ona nije sredstvo nekom konačnom cilju,ona je cilj za sebe.

Biti sa svecem je biti sa imitatorom. Biti sa mudracem je biti sa nekim istinitim i autentičnim. Biti sa svecem je, u najboljem slučaju, biti sa profesorom. Biti sa mudracem je biti sa majstorom. To su dva svedoka.

Atiša kaže: Shvati princip dva svedoka.

Izbegavajte prvo i uronite u drugo.

Takođe ima još jedno značenje ove izreke. Drugo značenje je, da prvo svedočite objekte uma. Ovo je više značenje od prvog. Svedočite objekte uma. Patanđali to zove đanom, meditacijom - od iste reči proizlaze zen i čan. Svedočite objekte, sadržaj uma. Šta god prođe pred vama, posmatrajte to, bez procenjivanja, suđenja ili neodobravanja. Ne budite ni za, ni protiv, samo posmatrajte, i đana, meditacija, je stvorena.

A drugo je, svedočite samo svedočenje - i samadi je stvoren, satori je stvoren, krajnja ekstaza je stvorena. Prvo vodi drugom. Počnite da posmatrate svoje misli ali nemojte se tu zaustaviti. Kada su misli nestale onda ne mislite da ste postigli. Još jedna stvar trebada se uradi, još jedan korak. Sada posmatrajte posmatrača. Sada samo svedočite svedočenju. Ništa drugo nije ostalo, samo ste vi. Samo iznenada postanite svesni same svesnosti, i onda je đana preobražena u samadi. Posmatranjem uma, um nestaje. Posmatranjem svedoka, svedok se razvio i postao kosmički.

Prvo je negativan korak da bi se oslobodilo uma. Drugo je pozitivan korak da se ukoreni u krajnjoj svesnosti - zovite to Bog, ili nirvana, ili kako god želite.

Druga izreka:

Uvek se oslanjaj samo na zadovoljan okvir uma.

Ako ste nesretni, to jednostavno znači da ste stekli manire da budete nesretni, i ništa drugo. Neraspoloženje zavisi od okvira vašeg uma. I ma ljudi koji su nesretni u svim vrstama situacija. Oni imaju određenu osobinu u svom umu koja pretvara sve u neraspoloženje. Ako im kažete za lepotu ruže oni odmah počnu da nabrajaju trnje. Ako im kažete: .. Kako lepo jutro, kako sunčan dan!" pogledaće vas kao da su iznenađeni vašom izjavom. Reći će: "Pa šta! Jedan dan između dve tamne noći! To je samo jedan dan između dve tamne noći, pa šta je tu vrlo važno? Zašto izgledaš tako oduševljeno?"

Ista stvar se može videti i iz pozitivnog ugla; onda je iznenada svaka noć okružena sa dva dana. A onda iznenada to je čudo da je ruža moguća, da je tako osetljiv cvet moguć među tako mnogo trnja.

Sve je isto. Sve zavisi kakav okvir nosite u svojoj glavi. Milioni ljudi nose krstove, prirodno, očigledno, oni su opterećeni. Njihov život je tegljenje. Njihov okvir je takav da se odmah skoncentrišu na sve što je negativno. Uveličavaju negativno; to je morbidan pristup životu, patološki. Ali oni nastavljaju da misle: "Šta možemo da uradimo? Svet je takav."

Ne, svet nije takav! Svet je potpuno neutralan. Ima trnje, ima ruže, ima noći, ima dane. Svet je krajnje neutralan, uravnotežen, ima sve. Sada zavisi od vas šta vi izaberete. Ako ste odlučili da izaberete samo pogrešno, živećete u pogrešnoj vrsti sveta, jer ćete živeti u svetu kakav ste sami izabrali.

Tako ljudi stvaraju pakao ili nebo na istoj zemlji. Izgleda zaista neverovatno da je Buda živeo na ovoj zemlji sa istom vrstom ljudi, a živeo je u raju. A vi takođe živite na istoj zemlji sa istom vrstom ljudi, i živite u paklu.

Sad, postoje dve mogućnosti. Politički um kaže: "Promenite svet." Religiozan um kaže: "Promeni okvir svoga uma."

Religija i politika su dijametralno suprotne. Postoji mogućnost da se jednog dana sretnu religija i nauka. Pre ili kasnije, nauka i religija će obavezno da se sretnu, jer je njihov pristup jako sličan. M ožda je pravac različit - nauka istražuje spoljašnje, religija unutrašnje. Ali traganje, kvalitet traganja, je isti. Duh traganja je isti.

Ali ne vidim nikakvu mogućnost da se politika i religija mogu ikada sresti. Politika uvek smatra da svet nije u redu; menjati društvo, ekonomsku strukturu, ovo i ono, i sve će biti u redu. A religija kaže da je svet uvek bio isti i ostaće isti; možete da promenite samo jednu stvar - sadržaj vašeg uma, prostor vašeg uma.

Uvek se oslanjaj samo na zadovoljan okvir uma.

Neka to bude jedno od osnovnih pravila u vašem životu. Čak i ako naiđete na negativno, nađite nešto pozitivno u tome. Uvek ćete moći da nađete nešto. I onog dana, kada postanete vešti u nalaženju pozitivnog u negativnom, plesaćete sa užitkom.

Pokušajte to, pokušajte novu viziju života. Mislite u optimističkim terminima, ne budite pesimist. Pesimista stvara pakao oko sebe i živi u njemu - živite u svetu koji vi kreira te.

Upamtite, ne postoji samo jedan svet, ima onoliko svetova koliko ima umova na svetu. Ja živim u mom svetu, vi živite u svom svetu. Oni nisu samo različiti, oni se nikada ne preklapaju. Oni su krajnje različiti, postoje na različitim nivoima.

Atiša je učinio to osnovnim pravilom, da njegovi učenici žive u zadovoljnom okviru uma. Onda možete početi da pretvarate svaku priliku u izazov za rast. Na primer neko vas uvredi. Sada, sasvim je jasno da ste uvređeni, kako možete sada da vežbate sretan okvir uma? Da, to može da se vežba. Uvredite budu i znaćete.

Gotama Buda je jednom bio uvređen. Prolazio je pored sela, i seljani su bili veoma mnogo protiv njega. Nisu mogli da shvate njegovo učenje. U poređenju sa budama, ceo svet je uvek vrlo primitivan, veoma neuglađen, vrlo glup. Ljudi su se sakupili i mnogo ga uvredili.

Buda je slušao ćutke a onda rekao: "Ako ste završili, mogu li da vas napustim, jer treba da stignem do drugog sela, i oni sigurno čekaju na mene. Ako niste završili, onda kada se vratim, sutra ujutro, možete opet da dođete i završite svoj posao."

Jedan čovek iz gomile je upitao: "Zar nas nisi čuo? Uvredili smo te, psovali smo te. Koristili smo sve vrste ružnih reči, sve što smo mogli da nađemo."

Buda se nasmejao. Rekao je: "Malo ste zakasnili - trebali ste da dođete pre deset godina. Tada sam bio u istom okviru uma u kome ste vi; onda bih odgovorio, i dobro bih odgovorio. Ali sada to je samo prilika za mene da budem samilostan, da budem meditativan. Zahvalan sam vam što ste mi dali tu priliku. To je samo proba - proba da li imam, ili nemam bar malo negativnosti koja vreba ma gde u mom nesvesnom umu. "I sretan sam da vam izjavim, prijatelji, da nije ni jedna jedina senka negativnosti prošla kroz moj um. Ostao sam krajnje blažen, niste bili sposobni da me pogodite na bilo koji način.  I  strašno sam sretan što ste mi dali tako veliku priliku. Samo nekolicina ljudi je tako ljubazna kao vi."

Tako čovek treba da koristi situacije, tako sanjasin treba da koristi negativne prilike za unutarnji rast, za unutarnje razumevanje, za meditativnost, za ljubav, za samilost. I kada jednom naučite ovaj zadovoljni okvir uma, tu pozitivnu viziju života, bićete iznenađeni da celo postojanje počinje da funkcioniše na potpuno drugačiji način. Počinje materinski da brine o vama. Počinje da vam pomaže na svaki mogući način; postaje veliki prijatelj.

A znati to, jeste znati Boga. Znati to, da se postojanje materinski brine o vama, jeste znati Boga. Nema drugog Boga - samo to osećanje, to strahovito osećanje, to prožimajuće osećanje, da vas postojanje voli, da vas štiti, pomaže i izliva mnogo, mnogo blagoslova na vas; da je postojanje umiljato prema vama, da niste odstranjeni, da niste stranac, da je ovo vaš dom.

Osećati da: "Ovo postojanje je moj dom" jeste znati Boga.

Treća izreka:

Čak i kad si rastresen, ako to možeš da uradiš,  to je još uvek treniranje uma.

Da, ponekad ćete biti rastreseni. Još uvek niste svi bude - biće vreme kada ćete biti rastreseni, biće vreme kada ćete biti povučeni dole u negativno, usisani starom navikom. I  sa vremenom ćete znati, to se već dogodilo, u mizeriji ste. Na vas je pala senka, taj vrhunac sunčevog svetla je nestao, pali ste u mračnu dolinu. Šta onda da se radi u tim trenucima?

 Atiša kaže:

Čak i kad si rastresen, ako to možeš da uradiš,  to je još uvek treniranje uma.

Šta je mislio pod: "ako to možeš da uradiš?" To je od velike važnosti. Ako možete da budete pažljivi u svojoj nepažnji, ako možete da budete svesni da ste upali u zamku negativnosti, to je još uvek meditacija, to je još uvek treniranje uma, još uvek rastete.

Da, mnogo puta ćete pasti, to je prirodno.  I  mnogo puta ćete zaboraviti, to je prirodno. I mnogo puta ćete pasti u zamku i trebaće vam vremena da se seti te. Ali trenutak kada se setite, setite se potpuno. Probudite se potpuno i recite: "Pao sam."

I  uočite razliku. Ako pitate običnu religioznu osobu, ona će reći: "Pokaj se - kazni sebe." Ali Atiša govori: Ako ste pažljivi, to je dovoljno. Budite pažljivi u vašoj nepažnji, budite svesni da niste bili svesni, to je sve. Kajanje nije potrebno. Ne osećajte se krivim; to je prirodno, to je humano. Pasti mnogo puta nije nešto zbog čega ćete se osećati krivim. Počiniti greške, skrenuti sa pravoga puta, deo je naše ljudske slabosti i ograničenja. Zato nema potrebe za kajanjem.

Kajanje je ružno. To je kao igranje sa vašom ranom, opipavanje rane. To  nije potrebno, i ne samo nepotrebno već štetno - rana može postati septična, a opipavanje vaše rane neće joj pomoći da zaceli.

Ako ste pali, samo znajte da ste pali, bez osećaja krivice, bez kajanja. Nema potrebe dase bilo gde ide da se ispovedi, samo to znati dovoljno je. A znajući to, pomažete vašoj svesnosti da raste. Sve manje i manje ćete padati, jer će poznavanje sve više i više jačati u vama.

Četvrta izreka:

Uvek se pridržavaj tri opšta načela.

Šta su tri opšta načela? Prvo je redovnost meditativnosti. Setite se, veoma je teško stvoriti meditaciju, veoma je lako izgubiti je. Bilo šta što je više, uzima više napornog truda da se stvori, ali može nestati u trenutku. Veoma je lako izgubiti kontakt sa tim.

To je jedna od osobina višeg. To je kao rast ružinog cveta - samo malo jakog vetra i ruža je uvela a latice su opale, ili je neka životinja ušla u baštu i pojela ružu. Ona se vrlo lako izgubi, a bio je tako dug put da se stvori.
I kad god ima sukoba između višeg i nižeg, uvek se setite, niže lako pobeđuje. Ako kamenom udarite ružin cvet, ruža će umreti a ne kamen. Kamen možda čak neće bili ni svestan udarca, da je ubio nešto lepo.

Cela vaša prošlost je puna kamenja, i kada počnete da razvijate ružu svesnosti  u vama, ima hiljadu i jedna mogućnost da će biti uništena vašim starim kamenjem - navikama, mehaničkim navikama. Morate biti jako oprezni i pažljivi. Moraćete da hodate kao trudna žena. Zato čovek svesnosti hoda pažljivo, živi pažljivo.

I to treba da bude redovna pojava. Ne da jednog dana malo meditirate, onda nekoliko dana da zaboravite na to, a onda jednog dana da to ponovo uradite. Treba da bude redovna kao spavanje, kao hrana, kao disanje. Samo tada će beskrajna Božija divota da vam otvori svoja vrata.

Zato je prvo opšte načelo: redovnost.

Drugo opšte načelo je: ne gubite vreme na nebitnom. Ne dangubite. Milioni ljudi traći svoje vreme na nebitno, a ironija je što oni znaju da je to nebitno. Ali oni kažu: "Ša drugo da se radi? Oni nisu svesni ničeg važnijeg.

Ljudi igraju karte, i ako ih pitate: "Šta to radite?" oni kažu da ubijaju vreme. Ubijaju vreme? Vreme je život! Tako u stvari ubijate život. A vreme koje ubijate ne može biti vraćeno; jednom prošlo, otišlo je zauvek.

Čovek koji hoće da postane buda mora da odbacuje nebitno sve više i više, tako da više energije bude dostupno za bitno. Pogledajte svoj život, koliko mnogo nebitnih stvari radite - a zašto?  I  koliko dugo ste ih radili - i šta ste postigli? Zar ćete nastaviti da ponavljate istu glupu šemu celog svog života? Dosta! Pogledajte, meditirajte o tome. Kažite samo ono što je bitno, radite samo ono što je bitno, čitajte samo ono što je bitno. I tako mnogo vremena je sačuvano i tako mnogo energije je sačuvano, i sva ta energija i vreme mogu lako da budu usmereni ka meditaciji, ka unutrašnjem razvoju, ka svedočenju.

Nikada nisam video čoveka koji je toliko siromašan da ne može da meditira. Ali ljudi su zauzeti glupim stvarima, krajnje glupim. One ne izgledaju glupo, jer svi drugi takođe rade isto.

Ali tragalac mora da bude oprezan. Pazite više šta radite; šta radite sa svojim životom - jer će za uzgajanje ruža svesnosti biti potrebno više energije, biće potreban rezervoar energije. Sve što je veliko dolazi kada imate više energije. Ako ste svu energiju utrošili na svetovno, onda sveto nikad neće biti dotaknuto.

I treće opšte načelo je: ne racionalizujte vaše greške i promašaje. Um teži da racionalizuje. Ako počinite neke greške, um kaže: "To mora tako da bude, za to ima razloga. Ja nisam odgovoran, sama situacija je učinila da se to desi." A um je jako pametan u racionalizovanju svega.
Izbegavajte da racionalizujete vlastite greške i promašaje, jer ako racionalizujete vi ih štitite. Onda će se ponoviti. Izbegnite racionalisanje vaših pogrešaka. Prekinite racionalizaciju potpuno. Rezonovanje je jedna stvar, racionalizacija sasvim druga. Rezonovanje može da se koristi za neke pozitivne ciljeve, ali racionalizacija nikada ne može biti iskorištena ni za kakav pozitivan cilj.

I bićete u stanju da otkrijete kada racionalizujete, možete da obmanete druge ali ne možete obmanuti sebe. Vi  znate da ste pali. Pre nego da gubite vreme u racionalizaciji i ubeđivanju sebe, da ništa nije pošlo pogrešno, stavite svu energiju da budete svesni.

Sva ova opšta načela su tu da vam pomognu, tako da možete da sprečite isticanje vaše energije. Inače Bog nastavlja da uliva energiju u vas, a vi imate tako mnogo gubitaka zbog curenja da nikada niste puni. Energija dolazi ali curi napolje.

Peta izreka 

Promeni svoju sklonost a onda to održavaj.

Promenite svoju sklonost prema umu na srce. To je prva promena. Manje razmišljajte više osećajte. Manje intelektualizacije, više intuicije. Mišljenje je veoma zavaravajuć proces, ono čini da se osećate da radite velike stvari. Ali vi jednostavno zidate kule u vazduhu. Misli nisu ništa do kule u vazduhu.

Osećanja su materijalnija, supstancijalnija. Ona vas preobražavaju. Razmišljanje o ljubavi neće pomoći, ali osećati ljubav obavezno će vas promeniti. Ego mnogo voli razmišljanje, jer se ego hrani fikcijom. Ego ne može da stvori nikakvu stvarnost, a mišljenje je fiktivan proces. To je vrsta sanjanja, sofisticiranog sanjanja. Snovi su slikoviti a mišljenje je konceptualno, ali proces je isti. Sanjanje je primitivna vrsta razmišljanja, a mišljenje je civilizovana vrsta sanjanja.

Promenite se sa uma na srce, sa mišljenja na osećanje, sa logike na ljubav. A druga promena je sa srca na biće - jer još uvek ima dubljih nivoa u vama gde čak ni  osećanja ne mogu da dostignu. Setite se te tri reči: um, srce, biće. Biće je vaša čista priroda. Bivanje je okruženo osećanjem, a osećanje je okruženo mišljenjem. Mišljenje je daleko od bivanja, ali je osećanje malo bliže; ono odražava malo sjaja bivanja. To je baš kao što pri zalasku sunca, sunce reflektuju oblaci i počinju da dobijaju predivne boje. Oni sami nisu sunce, ali oni reflektuju sunčevo svetlo.

Osećanja su blizu bića, tako da ona reflektuju nešto od bića. Ali čovek mora da ide iznad osećanja takođe. Šta je onda biće? To nije ni mišljenje ni osećanje, to je čisto jastvo. Čovek jednostavno jeste.

Mišljenje je veoma sebično i egoistično. Osećanje je više altruističko, manje egoistično. Bivanje je neego, bez ega - ni sebičnost, ni altruizam već spontanost, prijemčivost, iz trenutka u trenutak. Čovek ne živi u skladu sa sobom, čovek živi u skladu sa Bogom,  u skladu sa celinom.

Osećanje je polovičnost, a ni jedna polovina vas ne može zadovoljiti. Mišljenje i osećanje, oba su polovični, i ostaćete podeljeni. Biće je potpuno, i samo potpunost može doneti zadovoljstvo.

I na kraju, četvrta promena je iz bića u nebiće. To je nirvana, prosvetljenje; čovek jednostavno nestaje, čovek jednostavno nije. Bog jeste, prosvetljenje jeste, svetlost jeste, radost jeste, ali nema nikoga ko je radostan. Neti,  neti:  ni ovo, ni ono, ni postojanje, ni nepostojanje - to je krajnje stanje. Atiša je polako, polako vodio svoje učenike ka tome.

Dozvolite da ponovim: od mišljenja do osećanja; od osećanja do bića, od bića do nebića, i stigli ste. Treba nestati da bi se stiglo. Po prvi put čovek više nije. I po prvi put čovek stvarno jeste.

Šesta izreka:

Ne raspravljaj o manama.

Um teži da raspravlja o manama drugih. To pomaže egu da se oseća dobro. Kada je svako veliki grešnik čovek se u poređenju sa tim oseća kao svetac. Kada svako čini greške, dobar je osećaj da "Barem ja ne činim toliko mnogo grešaka."

Stoga ljudi govore o tuđim manama; ne samo da govore o njima, uveličavaju ih. Zato ima tako mnogo uživanja u ogovaranju. Kada ogovaranje pređe iz jedne ruke u drugu, ono postaje bogatije. I kada se vrati opet nazad, nešto će mu biti dodano. Do večeri ako čujete ogovaranje koje ste započeli ujutro, bićete iznenađeni. Ujutro je to bio samo krtičnjak, sada je to planina. Ljudi su vrlo kreativni, zaista kreativni i inventivni.

Zašto su ljudi toliko zainteresovani da ogovaraju druge, da nalaze greške kod drugih, da gledaju tuđe propuste i mane? Zašto ljudi neprestano pokušavaju da gledaju kroz tuđe ključaonice? Razlog je: to im pomaže da imaju bolje osećanje o sebi. Oni postaju rašomonci (voayeri), samo da bi imali dobar osećaj: "Ja sam bolji." Postoji motivacija. To nije samo da bi pomogli drugima - nije to, šta god oni rekli, uprkos tome šta oni kažu. Osnovni razlog je: Ako su drugi veoma ružni, onda sam ja lep." Oni slede Albert Ajnštajnovu teoriju relativnosti.

Čuo sam: Mula Nasrudin je boravio u hotelu. Stigao je telegram od kuće i on je požurio da stigne na voz. Žurio je. Ali kada je sišao niz stepenice i pogledao svoj  prtljag nedostajao je kišobran. Morao je ponovo da ode gore u sobu, ali dok se popeo na četrnaesti sprat, soba je već bila izdata nekom drugom - paru koji se nedavno venčao.

Mada je bio u žurbi i mogao je da izgubi voz ako bi se tu zadržao malo duže, iskušenje je bilo veliko. Zato je pogledao kroz ključaonicu da vidi šta se dešava. Nedavno venčani par - je takođe bio u žurbi, već su predugo čekali; ceremonija venčanja, crkva, gosti i sve to - nekako su se oslobodili svega toga i ležali su goli u krevetu, govoreći slatke besmislene reči. l mladić je govorio ženi: .. Imaš tako lepe oči. Nikad nisam video tako lepe oči! Kome te oči pripadaju?"

A žena je rekla: .. Tebi! Tebi, i samo tebi!"

I tako dalje, lista se nastavljala: .. Ove lepe ruke, ove lepe grudi," i ovo, i ono - to je trajalo i trajalo. I Mula Nasrudin je potpuno zaboravio na voz i taksi koji dole čeka. Ali - onda se iznenada setio svog kišobrana. Kada je lista bila skoro dovršena, rekao je: .. Čekajte! Kad stignete do žutog kišobrana, on pripada meni."

Ljudi nesvesno rade mnoge stvari. Ako postanu svesni odbaci će te stvari.

 Atiša kaže:

Ne mislite o manama drugih, to nije vaš posao. Ne mešajte se u tuđi život, to nije vaš posao.

 Ali postoje veliki moralisti čiji je sav posao da vide ko greši. Citav njihov život je straćen, oni su kao policijski psi koji njuškaju tamo amo. Posao celog njihovog života je da znaju ko greši.

Atiša kaže: To je jedno ružno obeležje i puko gubljenje vremena i energije.

 Ne samo da je gubitak, već to ojačava i nagrađuje ego. A više nagrađen ego, postaje veća prepreka.

I upamtite, nije to samo pitanje nediskutovanja o tuđim manama. Ne budite previše zabrinuti zbog svojih mana. Primetite ih, budite svesni, i pustite da se stvar reši smesta.

Bilo je ljudi koji su veličali svoje vlastite mane . . . 

Psiholozi sumnjaju da autobiografija Svetog Augustina, njegove ispovedi, nisu istinite. On se hvalisao svojim manama. On nije bio tako loša osoba. Ali čovek je stvarno neverovatan. Ako počnete da se hvališete svojim kvalitetima, onda takođe, idete u krajnosti. Ako počnete da veličate grehe, onda takođe, idete u krajnost. Ali u oba slučaja radite samo jednu stvar.

- Šta je Sveti Augustin radio jasno je. Veličajući svoje mane i grehe, i sve ružne stvari, pripremao je kontekst. Iz kakvog se pakla on podigao i postao veliki svetac. Sada njegovo svetaštvo izgleda daleko više značajno nego što bi izgledalo da je on prosto bio dobra osoba od samog početka.

I isti je slučaj sa Mahatma Gandijem u Indiji. U svojoj autobiografiji on je jednostavno preterivao o svojim manama i nastavljao da priča o njima. To mu je pomoglo na vrlo posredan način. Bio je tako nisko, bio je u sedmom paklu, i odatle je počeo da se diže i postao vel iki  mahatma, veliki svetac. Putovanje je bilo jako teško. Ovo jako udovoljava egu.

Ne raspravljajte o tuđim manama, ne raspravljajte o vlastitim manama. Primetite ih, i to je to. Atiša kaže da je svesno st dovoljna, ništa drugo nije potrebno. Ako ste potpuno svesni bilo čega, vatra svesti to sagori. Nema potrebe za bilo kojim drugim lekom.

Ne misli ni o čemu što se tiče drugih.

A to je ono o čemu nastavljate da mislite. Devedeset pet posto stvari o kojima mislite tiču se drugih. Odbacite ih - odbacite ih odmah!

Vaš život je kratak, i klizi vam kroz prste. Svakog trenutka imate manje, svakog dana imate manje, svakog dana ste manje živi a više mrtvi! Svaki rođendan je smrtni dan; jedna godina više je otišla iz vaših ruku. Budite malo inteligentniji.

Ne misli ni o čemu što se tiče drugih. Vežbaj prvo na najvećem zaprljanju.

Gurđijev je imao običaj da kaže svojim učenicima - prva stvar, zaista prva stvar: .. Otkrijte šta je vaše najveće obeležje, vaša najveća propast, vaša centralna karakteristika podsvesti." Kod svakoga je drugačija. Neko je opsednut seksom. U zemlji kao što je Indija, gde je seks bio vekovima potiskivan, to je postala gotovo opšta karakteristika, svako je opsednut seksom. Neko je opsednut ljutnjom, neko je opsednut pohlepom. Treba da vidite koja je vaša osnovna opsesija.

Tako, prvo nađite glavnu karakteristiku na kojoj celo vaše ego zdanje leži. I onda budite neprestano svesni toga, jer to može da postoji samo ako ste nesvesni. U vatri svesnosti to je automatski spaljeno. I setite se, uvek se setite, da tome ne gajite suprotnost. Inače šta će se desiti sa osobom koja je svesna da je: .. Moja opsesija ljutnja, pa šta da radim? Gajiću samilost." .. Moja opsesija je seks, pa šta da radim? Treba da praktikujem bramačariju,  celibat."

Ljudi pređu sa jedne stvari u suprotnu. To nije put transformacije. To je isto klatno, pomera se sa leva na desno, sa desna na levo. I tako je vaš život išao vekovima; to je isto klatno.

Klatno treba zaustaviti u sredini. I to je čudo svesti. Samo budite svesni da: .. To je moja glavna zamka, to je mesto gde se spotičem ponovo i ponovo, to je koren moje nesvesnosti." Ne pokušavajte da gajite suprotnost tome, već izlijte svu svoju svesnost u to. Načinite veliku lomaču od svesnosti, i to će biti spaljeno. I onda se klatno zaustavlja u sredini.

A zaustavljanjem klatna, zaustavlja se vreme. Iznenada ulazite u svet večnosti, bez vremena, bez smrti.

I zadnja izreka:

Odbaci sve nade o  rezultatima.

Ego je orijentisan na rezultate, um uvek čezne za rezultatima. Um nikada nije zainteresovan za sam čin, njegov interes je u rezultatu. "Šta ću profitirati iz toga?" Ako um može da obezbedi da profitira, bez obavljanja ikakve aktivnosti, onda će izabrati prečicu.

Zato obrazovani ljudi postanu jako lukavi, jer su u stanju da pronađu prečice. Ako zarađujete novac na legalan način to vam može odneti ceo život. Ali možete zaraditi novac krijumčarenjem, kockanjem ili nečim drugim - postajući politički vođa, predsednik vlade, predsednik - onda su vam dostupne sve prečice. Obrazovana osoba postaje lukava. Ne postaje mudra, samo postaje pametna. Postaje tako lukava da želi da ima sve ne čineći ništa za to.

Um, ego, je sav orijentisan na rezultat. Biće nije orijentisano na rezultat. I kako može nebiće ikada biti orijentisano na rezultat? Kao prvo ono uopšte nije tu.

Meditaciju imaju samo oni koji nisu orijentisani na rezultat.

Postoji jedna stara priča:

Čovek je bio jako zainteresovan za samospoznaju, za samorealizaciju. Sve njegovo traganje je bilo da nađe majstora koji bi mogao da ga uči meditaciji. Išao je od jednog učitelja do drugog, ali ništa se nije dešavalo.

Prošle su godine, bio je umoran, iscrpljen. Onda mu je neko rekao: "Ako zaista hoćeš da nađeš majstora moraćeš da odeš na Himalaje. On živi u nekim nepoznatim delovima Himalaja; moraćeš da ga potražiš. Jedna stvar je sigurna, on je tamo. Niko ne zna tačno gde, jer kad god neko sazna gde je, on ode sa tog mesta i odlazi još dublje u Himalajske regione."

Čovek je bio već u godinama, ali sakupio je hrabrost. Dve godine je morao da radi da bi sakupio novac za putovanje, onda je krenuo na put. To je jedna stara priča. Morao je da jaše na kamilama i konjima, a onda je peša čio, i stigao na Himalaje. Ljudi su rekli:

"Da čuli smo za starca, on je veoma star, ne zna se tačno koliko - možda tri stotine godina, ili čak pet stotina godina, niko to ne zna. On živi negde, ali ne zna se tačno gde. Niko ne zna gde ga tačno možeš naći, ali on je tamo. Ako jako tragaš obavezno ćeš ga naći."

Čovek je tragao, tragao i tragao. Dve godine je krstario Himalajima - umoran, iscrpljen, mrtav umoran, živeći samo na divljem voću, lišću i travi. Mnogo je izgubio na težini. Ali nameravao je da obavezno nađe tog čoveka; makar ga to stajalo života, biće vredno toga.
I možete li da zamislite? Jednog dana je spazio malu kolibu, kolibu od pruća. Bio je tako umoran da nije mogao ni da hoda, pa je puzao. Stigao je do kolibe. Nije bilo vrata; pogledao je unutra, unutra nije bilo nikoga. I ne samo da nikoga nije bilo unutra, već je po svim znacima izgledalo da unutra nije bilo nikoga godinama.

Možete da zamislite šta se desilo tom čoveku. Pao je na zemlju. Iz pukog umora rekao je: "Odustajem." Ležao je onde pod suncem, na hladnom povetareu sa Himalaja, i po prvi put počeo je da se oseća tako blaženo, nikad nije osetio takvo blaženstvo! Iznenada je počeo da se oseća ispunjen svetlom. Iznenada su sve misli nestale, iznenada je bio ushićen - i bez ikakvog razloga, jer nije ništa uradio.

I onda je postao svestan da se neko naginje iznad njega. Otvorio je oči. Jako star čovek je bio tu. I starac, smešeći se, reče: "Pa došao si. Imaš li šta da me pitaš?"

Čovek reče: "Ne."

I starac se smejao, veliki, pun smeh koji je odzvanjao dolinama. I rekao je: "Pa sada znaš šta je meditacija?"

Čovek reče: "Da.

Šta se dogodilo? Ta izjava koja je došla iz najdubljeg jezgra njegovog bića - "Odustajem" - u tom samom odustajanju, svi cilj-orijentisani napori uma i nastojanja su nestali.

"Odustajem." U samom tom trenutku više nije bio ista osoba. I blaženstvo se prolilo po njemu. Bio je tih, bio je niko, i dotakao je krajnji sloj nebića. Onda je znao šta je meditacija.

Meditacija je bez-cilja-orijentisano stanje uma.

Poslednja sutra je strahovito važna:

Odbaci sve nade o  rezultatima.

I onda nema potrebe da se ide bilo gde, Bog će doći vama. Duboko dole recite: "Odustajem." I tišina se spušta, blagoslov izliva.

Meditirajte o ovim izrekama, one su namenjene samo za meditante. Atiša nije filozof, on je siddha, buda. To što on govori nije neka spekulacija. To su instrukcije oštrih obrisa, date samo onima koji su spremni da putuju, da idu na hodočašće, u nepoznato.

Dosta za danas.

Izvor:(engleski)
Osho The Book of Wisdom, #09- Watching the Watcher

Prevod  s  engleskog , Ivan Đolić, (Esotheria)

Osho_Knjiga Mudrosti #09_ Motreći Promatrača